Tunis je jedna od najzanimljivijih i najegzotičnijih destinacija. Bez obzira da li se odlučite da letujete u Tunisu ili krenete na prolećno putovanje tamo ima mnogo stvari koje treba da vidite.

Tunis se vrlo brzo razvija. Građevinska industrija je u uzletu, infrastruktura na zavidnom nivou, a poznavaoci kažu da iz meseca u mesec niču nove zgrade, produžavaju se putevi i to kroz nepristupačne predele Sahare i Atlasa. Turizam i poljoprivreda i dalje drže primat. Gotovo čitavi stepski predeli su pod maslinom i palmom. U Tunisu ima 60 miliona stabala masline i 40 miliona stabala palme. Zato je ta zemlja među najvećim izvoznicima masline, ulja od te biljke i urme. Sok palme se koristi i za proizvodnju rakije pod nazivom „tibarin“, listovi za pletenje raznih stvari, a stabla idu u građevinski materijal. Ova zemlja gotovo da ne uvozi hranu i sve kulture proizvodi na severu. Ipak, ovo je jedna od zemalja u razvoju koja se trudi da maksimalno koristi svoje resurse, iako je dve trećine teritorije prekriveno peskom. Godišnje zemlju poseti pet miliona turista.

Tunis je zanimljiv grad, prestonica istoimene države, grad pun kontrasta, smešten na obalama istoimenog jezera, povezanog kanalom s prostranim zalivom Sredozemnog mora, danas znanim pod imenom Tuniski zaliv.

To je grad podignut na temeljima feničanskog naselja Tunes. Tu se nalazi i najstarija džamija (početak VIII veka) kasnije prestonice - El Zituna, nazvana po maslinovom drvetu, poznata i kao prestižni univerzitet i centar okupljanja. Kao i većinu mediteranskih gradova čine ga stara i moderna zdanja. Luka i staro jezgro. Ostaci zidina iz XI veka, drevna Medina (naziv starog grada, stare naseobine) najveća je u zemlji i pod zaštitom UNESCO-a, smeštena između monumentalnih kapija, istočne koja se zove Kapija mora i severne, poznate kao Bab Sadun.

U starom delu grada nalazi se još trinaest džamija, nastalih u različitim vremenima. Pored pomenute i najveće El Zitune u središtu starog urbanog dela grada, arhitektonski je posebno zanimljiva džamija Sidi Jusuf, prva turska džamija sa oktogonalnim minaretom.

U tom starom jezgru grada nalazi se čaršija, zvana suk (souk) sa krivudavim ulicama i natkriljenim pasažima u kojima je smešteno mnoštvo kujundžijskih radnji, prodavnica, sasvim malih, ali i prostranih radionica starih zanata, narodne radinosti, gde se trguje do kasno u noći gde možete naći tepihe, nakit, čajeve, emajliranu keramiku, kožne i drvene predmete, grnčariju, kamene statue, duvano staklo, parfeme, mozaike, korale... Kroz vekove grad se širio i stalno dobijao na značaju. Gradile su se palate (Dar el Hadar je najstarija palata u Medini), državne zgrade, spomenici, kuće (izuzetno lepa i vredna je arapska kuća Dar Husein). Dve druge palate koje su nekada pripadale bogatim trgovcima - Dar ben Abdulah i Dar Otoman - pretvorene su u nacionalne muzeje.

Tunis je grad od skoro dva miliona stanovnika u kome možete videti, pored džamija, katoličku katedralu, sinagogu i pravoslavnu rusku crkvu, dakle, prave dokaze verske tolerancije. Najveći broj Tunižana su sunitski muslimani, a neznatan procenat predstavljaju Šiti, hrišćani i Jevreji.

Velika francuska avenija, žila kucavica glavnoga grada, nosi ime Habiba Burgibe, dugogodišnjeg predsednika Tunisa. Tu su smeštene značajne državne institucije, hoteli, ambasade, konzulati, katedrala, čuveni tuniski sat visok 35 metara kao jedan od simbola savremene metropole.

Paralelno sa centralnom avenijom nalazi se ulica Jugoslavija, kao lep dokaz prijateljstva sa nekadašnjom našom zemljom. Ime ulice je ostalo, baš kao i prijateljstvo, ljubaznost i učtivost Tunižana, svesnih svojih različitih korena, bogate prošlosti, spremnih da doprinesu vremenu u kome se danas nalaze.

Što se tiče hrane tunižanska kuhinja je bogata i raznolika. Bazira se na povrću, ovčijem i goveđem mesu (u nekim regijama i kamiljem mesu), ribi (na obalnim područjima) i testeninama. Bageti se takođe često konzumiraju uz jela. Najpopularnije jelo su špagete ili makarone koje se poslužuju s umakom od paradajza.