Zašto dolazi do kontrastne usamljenosti?

Prvo, važno je znati da sa vama nije ništa pogrešno ako se osećate usamljeno nakon što ste bili u društvu. Sasvim je prirodno da neki susreti ne budu ispunjavajući. Nerealno je očekivati da će svaki izlazak ili razgovor sa prijateljima biti duboko ispunjen i emotivno zadovoljavajući.

Osobe koje su introvertne češće mogu da iskuse ovu vrstu usamljenosti jer ih previše stimulacije i površni odnosi iscrpljuju. Takođe, ljudi koji se bore s depresijom, anksioznošću ili negativnim unutrašnjim dijalogom mogu da se osećaju usamljeno čak i kada su okruženi drugima – jednostavno zato što nisu u potpunosti prisutni u trenutku.

Na primer, ako ste na večeri s prijateljima, a sve vreme razmišljate kako niste dovoljno zanimljivi ili uspešni kao ostali, lako se može dogoditi da se kući vratite s osećajem nezadovoljstva. Isto važi i ako kasnije satima analizirate svaku izgovorenu rečenicu. Takva introspektivna preispitivanja često vode do osećaja distance i usamljenosti.

Još jedan čest uzrok je osećaj da ne možete biti „svoji“. Ukoliko vam je delovalo da vas ljudi nisu razumeli, saslušali, priznali ili poštovali – sve su to iskustva koja, bez obzira na fizičko prisustvo drugih, mogu izazvati osećaj izolovanosti.

Teška životna razdoblja, poput nedavnog gubitka ili emotivnog stresa, dodatno pojačavaju verovatnoću ovakvog osećanja. I depresija, sama po sebi, može učiniti da se neko oseća usamljeno čak i u najveselijem društvu.

Jedan od ključnih uzroka kontrastne usamljenosti jesu neispunjena očekivanja. Ako ste se nadali dubljoj povezanosti, iskrenijem razgovoru ili većem uživanju, a to se nije dogodilo, prirodno je da se osećate razočarano. Površni razgovori često ostavljaju osećaj praznine kod onih koji teže dubljim emotivnim vezama.

Nekad se osećaj tuge javlja i zato što je druženje bilo prijatno – pa vam je žao što se završilo. Ovakav „post-event blues“ naročito je prisutan kada znamo da nećemo uskoro ponovo videti ljude s kojima smo se povezali.

Kako se nositi s ovim osećajem?

Važno je prvo sebi priznati kako se osećate, bez osuđivanja. Pokušajte praktikovati blagost prema sebi. To što ste se osećali usamljeno ne znači da s vama nešto nije u redu – možda se jednostavno niste povezali onako kako ste želeli.

Zapitajte se kako bi idealno druženje izgledalo. Da li biste se bolje osećali u manjem društvu? Da li bi vam više prijala drugačija aktivnost ili ambijent? Ova razmišljanja vam mogu pomoći da ubuduće birate iskustva koja vam više odgovaraju.

Vredi se osvrnuti i na one susrete posle kojih ste se osećali ispunjeno. S kim ste tada bili? O čemu ste pričali? Prepoznajte obrasce koji vam prijaju i trudite se da ih češće ponavljate.

Ipak, ne treba bežati od svakog susreta koji nije bio savršen. Društvene interakcije su složene – negativan doživljaj može proisteći iz okolnosti, ponašanja drugih, vaših unutrašnjih stanja, ili kombinacije svega toga.

Jedan od načina da ublažite negativan utisak jeste da se podsetite onih delova susreta koji su ipak bili prijatni. Fokus na pozitivne aspekte može promeniti vaš ukupni doživljaj. Zahvalnost je često moćan alat u jačanju mentalnog zdravlja.

Takođe, možete napraviti mali korak ka očuvanju osećaja povezanosti: podelite fotografiju s druženja, pošaljite poruku nekome ko vam je bio drag, ili već tada dogovorite novo viđenje. Sve to može pomoći da se osećaj usamljenosti ublaži.

Zapamtite – svi se ponekad osećamo usamljeno. Bez obzira na godine, bračni status ili količinu ljudi oko nas. Hrabrost da se otvorimo drugima i autentično povežemo zahteva trud, ali donosi istinsko ispunjenje.

Ako ste iskusili tugu nakon druženja, to možda znači da vam je nedostajala dublja povezanost. Razumevanje onoga što za vas znači prava bliskost može pomoći da bolje gradite odnose – kako s drugima, tako i sa samim sobom.