Najlakši način da to uradimo jeste da razlikujemo tri ključna elementa: činjenice, sudove i osećanja.

Činjenice su merljivi događaji: „Nebo je plavo.“

Sudovi su značenja koja pridajemo tim događajima: „Plavo nebo je lepo.“

Osećanja su naš emocionalni odgovor: sreća, tuga, frustracija, itd.

Pitanje je: kako reagujemo na neko iskustvo? Možemo reagovati nesvesno – impulsivno, vođeni trenutnim emocijama i sudovima. Ili možemo reagovati svesno – razdvojiti činjenice od osećanja i sudova, pa promišljeno odlučiti koje značenje ćemo prihvatiti i kako ćemo postupiti.

Ova četiri koraka mogu vam pomoći da svesno reagujete i gradite zdrav odnos:

1. Odgovornost za prepoznavanje činjenica

„U redu, nebo je plavo. Šetamo parkom. Temperatura je oko 24 stepena. Rekao/la sam: ‘Divan je dan’, a moj partner je odgovorio: ‘Ne, grozno je.’“

Parovi koji razumeju jedni druge, potvrđuju međusobna iskustva i vrednosti. Svesnost o partnerovim potrebama i motivima gradi empatiju i jača bliskost.

2. Odgovornost za preispitivanje sudova

„Mislim da je dan prelep i da je šetnja prijatna. Ali, zaključujem da se moj partner očigledno ne oseća tako.“

Refleksija i spremnost da sagledamo situaciju iz druge perspektive značajno doprinose kvalitetu odnosa i zadovoljstvu u vezi.

3. Odgovornost za prepoznavanje osećanja

„Drago mi je što je dan lep, ali sam tužan/na što moj partner ne uživa. Takođe sam frustriran/na i ljut/a zbog njegovog/njenog negativnog stava.“

Parovi koji umeju da identifikuju i izraze svoja osećanja imaju veću emocionalnu bliskost, bolju komunikaciju i uspešnije rešavanje konflikata.

4. Odgovornost za svesni izbor

Kada razdvojimo činjenice od sudova i osećanja, u mnogo smo boljoj poziciji da odlučimo šta ćemo misliti, osećati i kako ćemo reagovati.

Na primer, umesto da se naljutite što partner ne vidi lepotu dana, možete izabrati da se fokusirate na tugu jer mu nije dobro – i odgovorite saosećajno.

Svi imamo mnoštvo misli i osećanja, često i kontradiktornih. Normalno je da pomešamo sudove sa činjenicama, ili da osećanja izrazimo kroz osudu („Osećam da nisi u pravu!“). Ipak, kao svesna bića, imamo moć da odaberemo koje istine prihvatamo i kako ćemo se ponašati.

U krajnjoj liniji, mi smo odgovorni za ono što osećamo, mislimo, govorimo i radimo. U svetu odraslih nema žrtava – preuzimanje odgovornosti daje nam snagu, slobodu i mogućnost da gradimo srećne, ispunjene odnose.