Najizraženiji efekti primećeni su kod osoba koje nose gen APOE-e4, jedan od glavnih genetskih faktora rizika za Alchajmerovu bolest. Ova otkrića ukazuju na to da prekidanje dugotrajnog sedenja tokom dana može biti ključna strategija za očuvanje zdravlja mozga i smanjenje rizika od demencije – posebno kod osoba koje su genetski podložnije.

Ključne informacije:

Nezavisno od fizičke aktivnosti: Više sedenja dovelo je do kognitivnog pada čak i kod onih koji redovno vežbaju.

Genetski rizik: Efekti su bili izraženiji kod osoba s APOE-e4 genom.

Uticaj na mozak: Sedenje je bilo povezano sa smanjenjem volumena mozga u periodu od sedam godina.

Više od šest miliona Amerikanaca živi s Alchajmerovom bolešću, a naučnici sa Univerzitetskog medicinskog centra Vanderbilt i Univerziteta u Pitsburgu istražuju kako životne navike utiču na verovatnoću njenog razvoja.

Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Alzheimer’s & Dementia, povećana količina vremena provedenog u sedenju ili ležanju kod starijih osoba povezana je s lošijim kognitivnim funkcijama i smanjenjem zapremine mozga u oblastima koje su povezane s većim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti.

Istraživanjem je rukovodila dr Marisa Gogniat, docentkinja neurologije na Univerzitetu u Pitsburgu i bivša postdoktorska istraživačica u Centru za pamćenje i Alchajmerovu bolest pri VUMC-u. Koautorka studije je dr Anđela Džeferson, profesorka neurologije i osnivačica pomenutog centra.

U istraživanju je učestvovalo 404 odraslih osoba starijih od 50 godina. Učesnici su tokom jedne nedelje nosili uređaj nalik satu koji je beležio nivo njihove fizičke aktivnosti. Njihovo vreme provedeno u sedenju povezano je sa kognitivnim performansama i snimcima mozga tokom sedmogodišnjeg perioda.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su više vremena provodile sedeći bile sklonije opadanju kognitivnih sposobnosti i neurodegenerativnim promenama – bez obzira na to koliko su vežbale. Efekti su bili izraženiji kod osoba s prisutnim APOE-e4 genom, što dodatno naglašava važnost smanjenja vremena provedenog u sedenju kod starijih osoba sa povećanim genetskim rizikom.

„Smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti nije samo stvar jedne dnevne vežbe“, istakla je dr Gogniat. „Čak i ako svakodnevno vežbate, važno je da tokom dana pravite pauze u sedenju – to može smanjiti verovatnoću razvoja bolesti.“

„Neophodno je da proučavamo kako stil života utiče na zdravlje mozga kako starimo“, naglasila je dr Džeferson. „Naše istraživanje pokazuje da smanjenje vremena provedenog u sedenju može biti obećavajuća strategija za prevenciju neurodegeneracije i kognitivnog opadanja.“