Veze retko pucaju iznenada. Najčešće se postepeno urušavaju pod pritiskom sitnih, svakodnevnih nesuglasica koje se tiho gomilaju – sve dok ne postanu preteške za oba partnera.

„Kao psiholog koji radi s parovima, često srećem ljude koji veruju da su njihovi problemi posledica učestalih svađa. Međutim, kada dublje analiziramo njihove odnose, iznova nailazim na isti uzrok: način na koji razgovaraju jedno s drugim tokom tih konflikata“, objašnjava Trawers.

Postoji jedna rečenica koju je često čuo u takvim razgovorima, a koju smatra posebno štetnom:

„Zašto ne možeš da budeš više kao [ime druge osobe]?“

Ako ovakvu frazu često koristite, vaša veza se već nalazi u zoni rizika, upozorava psiholog.

Iako može da zvuči kao trenutna frustracija ili uzdah tokom svađe, problem je dublji. Osoba koja se koristi u poređenju često uopšte nije važna – bilo da je reč o bivšem partneru, poznaniku, kolegi ili čak o idealizovanoj verziji samog partnera iz prošlosti („kakav si nekada bio“).

Poruka koju druga osoba prima ostaje ista: „Nisi dovoljno dobar, a neko drugi bi to radio bolje.“

Ovakva poređenja s vremenom narušavaju osećaj sigurnosti i samopouzdanja. Umesto da se oseća voljeno i prihvaćeno, osoba kojoj se upućuju ovakve reči počinje da sumnja u svoju vrednost i pita se da li uopšte može ispuniti partnerova očekivanja.