Može li samopomoć da postane zavisnost?

Zavisnost od samopomoći nije isto što i druge vrste zavisnosti, ali ipak uključuje jurnjavu za osećajem "navale" – kao kada započinjete novi program, čitate inspirativnu knjigu ili usvajate novu naviku.

„Postoji početni nalet entuzijazma kada naiđemo na nešto što obećava da će rešiti naše probleme“, objašnjava klinička psihološkinja dr Kloi Karmajl. Tada mozak počinje da se fokusira na idealizovanu verziju vas samih – ono što psiholozi nazivaju „aspiracionim ja“.

U početku vam novi cilj deluje kao konačno rešenje – kao da se konačno pretvarate u osobu koja želite da budete: organizovaniju, zdraviju, bolju u vezama... Ali kad se to ne dogodi onako kako ste zamislili, dolazi razočaranje – i nova potraga za sledećom knjigom, metodom ili kursom.

Najopasniji deo ove zavisnosti je što na površini ne deluje kao problem. Naprotiv, izgleda korisno. Međutim, kao i kod stalnog isprobavanja novih dijeta, neprekidna potraga za „boljom verzijom sebe“ može izazvati stres, iscrpljenost pa čak i samoprezir – uz vrlo malo konkretnih rezultata. I što je najgore, razvija se toksično uverenje da ćete biti dostojni ljubavi i poštovanja tek kada „popravite“ sve što ne valja.

Zašto je nekad najbolja samopomoć – pauza?

U današnjem društvu nameće se ideja da neprekidno moramo da radimo na sebi, i to brzo. Ali ako ne ostavite prostor za razmišljanje, lako je da se izgubite u bujici novih informacija i očekivanja.

Terapeut Džor-El Karabajo kaže da je ponekad najbolji savet klijentima: „Ne čitaj više ništa. Samo uspori i slušaj sebe.“

Kada prestanete da neprekidno upijate nove metode i savete, ostaje prostor za tišinu – a u njoj se često kriju i pitanja i odgovori koje ste tražili. Možda shvatite da ono što ste jurili i nije uopšte vaš pravi cilj.

Kako da radite na sebi a da vam to stvarno pomaže i koristi?

Dobra vest je da rad na sebi može biti pozitivan – ako mu pristupite promišljeno i umereno.

1. Postavite jasne, lične ciljeve

Umesto apstraktnih želja poput „hoću da budem bolji/bolja“, fokusirajte se na konkretne stvari koje zaista imaju smisla za vas. Na primer, ako želite da budete fizički aktivniji – ne mora to da bude broj na vagi, već možda želja da bez daha trčite za detetom ili da se osećate bolje u sopstvenoj koži.

Ako ne znate tačno zašto nešto radite, teško je meriti napredak. Zato pre nego što počnete meditaciju, kurs ili novu naviku, razjasnite sebi šta zapravo želite da postignete. Ako ne ide – nije problem u vama, već možda u tome što niste imali jasan cilj.

2. Dozirajte svoj razvoj

Lični razvoj ne mora biti stalna obaveza. „Uvek postoji nešto na čemu možete da radite, ali to ne znači da uvek morate da radite,“ podseća Karabajo.

Ponekad je korisno imati fazu u kojoj učite, a zatim fazu u kojoj samo posmatrate i živite to što ste naučili. Takvo smenjivanje sprečava sagorevanje i pomaže vam da ostanete motivisani.

Psihološkinja Kloi Karmajl dodaje da su ljudi koji neguju „postepeni“ pristup daleko uspešniji u ostvarivanju ciljeva. Zato sebi dajte vremena – nećete postati emocionalno stabilniji, fit i organizovaniji za tri nedelje. To je proces, a ne sprint.

3. Ograničite broj novih ideja

Ako volite da isprobavate nove metode, uvedite pravilo: jedna nova stvar mesečno. Sve ostalo što vas zainteresuje stavite na listu i sačekajte pravi trenutak. Tako čuvate vreme, novac i – mentalno zdravlje.

Samopomoć može biti moćan alat, ali samo ako joj pristupite promišljeno. Postavljanjem ličnih ciljeva, umerenim tempom i povremenim pauzama, vaš razvoj će biti održiviji – i mnogo zdraviji. Ne morate sve popraviti odmah. Dovoljno je da budete prisutni – i iskreni prema sebi.